Najsjajnije karakteristike Zemlje su njene planine.

Zašto kada ugledamo zemljište koje se izdiglo hiljadama metara u vazduh kako bi formiralo planine, budemo ispunjeni tako snažnim emocijama čudesa, poštovanja, ponekada i straha?

Zasto nas planine prekrivene snegom ostavljaju tako omamljenim?

Ako dugo gledate u njih, primetićete da ne izgledaju uvek tako prijateljski, u stvari izgledaju veoma ponosno, ponekad čak i zastrašujuće.

Onda,
Zašto nas toliko snažno privlače?

Zašto mnogi od nas odluče da žive među njima i dugo razmišljamo o tome kada moramo da odemo, da ih na kratko napustimo?

Šta ih čini toliko inspirativnim da su omiljeni predmet mnogih umetnika, slikara, pisaca, fotografa?

Šta ih čini toliko superiornijim da penjanje na planine, a pre svega njihovo "osvajanje", nalazi se na većini lista ljubitelja avanture?

Zašto je stići do Mount Everesta krajnji san?

Ovi mali citati ljubitelja planine mogu imati odgovore, i neka vam na kratko ispune misli:

"Planine imaju način da savladaju prekomerno samopouzdanje."
(Neman Buhl)

"Svaki novi vrh te nauči nešto novo."
(Sir Martin Convai)

"Planine zovu i ja moram da idem."
(John Muir)

"Nikada ne merite visinu planine dok ne dođete do vrha. Onda ćete videti koliko je bilo nisko."
(Dag Hammarskjold)

"Planine nisu stadioni gde zadovoljavam svoju ambiciju, već mesto u kojima sprovodim svoju religiju."
(Anatoli Boukreev)

"Sviđaju mi se planine jer mi daju osecaj da sam tako mali. Pomažu mi da rešim ono što je važno u životu. "
(Mark Obmascik)